Ne bvže od Šešelja

Tinjajuće unutrašnje zadovoljstvo koje me prethodnih dana ispunjava uprkos mom milionitom padanju jednog vrlo važnog ispita, danas je dodatno podgrejala vest o obezglavljivanju Srpske radikalne stranke, ma koliko ta glava bila veštačka, privremena ili beskorisna.


Stvari se menjaju na globalnom planu


Posmatrajući naš politički milje, onako an ženeral, imam osnova da budem optimista. Današnja ostavka Tome Nikolića iznenadila me je kao i većinu stanovništva prćije nam Srbije, ako ne u pogledu neminovnosti, a ono bar u pogledu tajminga - jer, kažu upućeni, sve se to dalo očekivati. Kad, to je već bila veća nepoznanica. No, optimizam mi naravno ne izvire iz puke zlobe i zluradih slutnji o raspadu (ili makar drmanju) radikala, mada bih vrlo lako smogao snage da zaigram na grobu njihove ideologije. Ono što mi uliva vedrine u misli ovijeh dana, jeste moje sagledavanje celokupnog stremljenja u političkom životu od, ajmo reći, izbora pa na ovamo. Ne samo da su izbori ostavili utisak kako se narod polako oslobađa suvišnog balasta nacionalističke retorike, te da se ljudi polako okreću trbuhu i kruhu ( a ne nožu i žici), već su i posle izbora usledeli i događaji koji su, jedan po jedan, nagoveštavali vedriju budućnost. Najpre su na pobedu demokratske opcije još jači pečat lupili Vojvođani na drugom krugu pokrajinskih izbora. Zatim je SPS priredio šok mudrim zaokretom pri formiranju vlade, pa hapšenje doktora Dabića i tako redom... Poslednji u nizu događaja je i raskol u SRS-u, za koju se uporno tvrdilo da je najdisciplinovanija (najtotalitarnija) stranaka međ' svima. A sve to vodi formiranju liberalno-patriotske (najpre) frakcije (a potom i partije) u Srpskoj radikalnoj stranci, po već viđenom obrascu - mada, istini za volju, samo ako Toma bude imao muda.

Zašto je to dobro? Zato što će konačno pola Srbije dobiti priliku da nijansira svoje preferencije unutar istog glasačkog bloka, prvi put će neko moći da kaže da je glasao za Kosovo, ali ne i protiv Šiptara, da je glasao protiv Evrope, ali ne i za Veliku Srbiju. Šešeljeva retorika sa zarđalim kašikama za vađenje ustaških očiju je ipak malo preoštra, da bi se njome ogrnulo pola Srbalja. Recimo da je to romantičarska verzija argumentacije. Ona druga, malo bizarnija varijanta je sledeća: neće vala više sve biti kako Šeki kaže. Ali šta će biti manje je izvesno. Ako priču sa liberalnom frakcijom uzmemo kao šalu, Tomino bratimljenje sa Vojom (ali Koštunicom) sigurno ne treba izbaciti iz opticaja - bio bi to logičan brak dvoje neshvaćenih, koje je društvo odbacilo jer ih ne razume. Sve nekako mislim da bi im se pridružio i Aca Vučić, pogleda ranjenog bambija - nešto ga nema, pritajio se... Ili to, ili će se i Toma, kao i Naša Maja, povući iz politike i vratiti svom prvobitnom poslu. Tako ćemo pored ugledne advokatice dobiti još uglednijeg grobara. Posle reformisanog SPS-a, malo li je?


A međ' rajom sve isto


To je što se tiše visoke politike - na planu svakodnevnog, smrtničkog života svih nas, manje-više sve je neprimetno isto. Tu priče o velikom optimizmu (kao i pesimizmu) ne nailaze baš na plodno tlo, jer je istina obično siva. Isto tako narav ljudi se ne menja u zavisnosti od izbora, ma kakvi oni bili. Evo i praktičnog primera: korupcija. Nje je uvek i bilo, uvek će je i biti, ma koliko se Tadić, recimo, upinjao da je iskoreni, makar i u svojoj stranci. O policiji i da ne govorimo. A tek o sobraćajnoj policiji... Lično se uverih juče.

Vozim iz Novog Sada prema Srbobranu i u Sirigu me zaustavi radarska kontrola. Prvi put sam vozio tim putem, ne znam policijske štekove. Jesam, priznajem, vozio 77 km/h na mestu gde je ograničenje 60. Put je, doduše otvoren, na izlazu iz naseljenog mesta, ja se zapričao, tablu nisam video, sve to stoji. Kriv sam.

- Dobar dan.
- Dobar dan.
- Saobraćajnu i vozačku.
- Izvolite.
- Išli ste toliko i toliko...
- Moguće, verujem.
- Kazna je 3000.
- Nemam, pišite mi kaznu.
- Dajte ličnu kartu i izađite iz vozila.
(to i uradih)
- Jel imaš druže bar nešto, da ti ne pišem baš 3000...
- Pa koliko?
- Pa ajd 1000 za pojas...
- Aj nagrebaću... (konsultovaše se novčanici putnika u vozilu) Evo izvolite.
- Da pišem blok?
- Ne moraš druže, prijatno.
- Prijatno i pazite imate tamo na ulazu u Srbobran!

I tako... Kažem, sve je ostalo isto... Pa i moje unutrašnje zadovoljstvo ;)