Dokle dakle, dokle!?

"Evropska unija i Srbija potpisale su u Luksemburgu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Sporazum je u ime Srbije potpisao potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, a u ime Unije, predsedavajući Saveta EU, šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel" (izvor: RTS)

Ujedam se za jezik i pazim da ne zazvučim previše ostrašćeno, ali najradije bih urlao! Teško mi je da opišem čudan osećaj koji vlada u mom stomaku, ponajpre zato što su, zahvaljujući paradoksu naše politike, u meni pomešana dva nekompatibilna osećanja - radosti i besa! Sve to zato što je danas potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, ali sa jednim velikim "ALI".

Da živimo u normalnoj zemlji bez potrebe za merom obaveznog psihijatrijskog nadzora, danas bi se barem oko jednog pitanja svi složili i pri tom se radovali kao mali majmuni. ALI! Jel?... Naravno da ne može sve da bude baš normalno, da ne kažem - dobro.

Normalan, da ne kažem - dobar, svet se danas raduje zbog toga što smo za makar jedan mali korak bliži ispunjenju preduslova za bolji život - Evropskoj uniji. Posle dve i po godine mučnih pregovora demokratska čeljad su dočekala da se potpiše sporazum koji je nužna stepenica u procesu evropskih integracija. Konačno možemo da se radujemo makar i toj mrvici nade koju su nam preko grane prebacili "prijatelji iz Evrope". Da se ne lažemo - niko tu nikoga niti voli, niti treba da voli. Konačno, taj isti Solana je pre devet godina prosipao bombe po nama, a danas nam se prikazuje za nekog partnera u izgradnji bolje budućnosti. Politika se, međutim, tu ne završava. Čovek je danas ispred institucije koja, hteli mi to da priznamo ili ne, jedina može da nas iščupa iz govana u kojima se nalazimo (pri tom ne mislim na Kosovo, granice i ostalu visoku politiku, već na puka egzistencijalna govna - u kojima smo se već poprilično izveštili sa plivanjem). Ako uzmemo da je jedini cilj bavljenja politikom - učiniti dobro narodu (sam se sebi smejem dok ovo pišem) - u tom slučaju svaki dodatni dinar na platu vredi više od hiljadu priča o Obilićima (probajte da gladnom čoveku ponudite hleba sa jedne strane i Kosova sa druge, pa vidite šta će izabrati). Neki ljudi bi, avaj, radije crkli nego da progutaju ponos.

To se desilo i danas. Prva violina antievropskog orkestra, bivši i nedajbožeponovo premijer Vojislav Koštunica, nekom svađom sa mozgom izveo je računicu da potpisivanje takvog jednog sporazuma, de facto znači izdaju prema zemlji, korenima, moralu, pravu, ko zna čemu još. Falšujući tako u ofucani instrument, neprimetno je postao glasniji čak i od radikala (a od njih bi se to pre očekivalo) u protivljenju Evropi. Svestan neizvesnog položaja na političkoj sceni, koji mu donose novi izbori, Tunjavi je po prvi put za svog duplog i predugog mandata izašao iz mraka sopstvene senke i, gle čuda, preskočio je saopštenja i savetnike. Zdao se u prosvetiteljsku, mesijansku, a nadasve kampanjsku misiju po Srbiji majci, da narodu slepome oči u oči reče: Teško li je nama ako ga potpišu! Rekao je popečitelj serbski danas po potpisivanju sporazuma, na sve ćirilici:

"Борис Тадић својим потписом на Соланином споразуму неће обрукати Србију, већ искључиво самога себе. Поручујемо НАТО пакту и свим државамa ЕУ које су признале лажну државу Косово да овај Тадићев противправан потпис не могу тумачити као потпис Србије на независност Косова. Нова Влада Србије и нова Скупштина Србије ће одмах поништити нелегитимни Тадићев потпис. Никада и никоме нећемо дозволити да у име Србије потпише независност Косова и зато ни данашњи Тадићев потпис не вреди апсолутно ништа." (izvor: sajt DSS)

Jok, Tadić nije predsednik Srbije. Jok, nisu njega birali građani da ih predstavlja-postavio se sam. Jok, ti ćeš da kažeš šta Srbija hoće, bedo 10-o procentna (max. 15% i to ako ih usere). Da mi je znati - na koju li je novu vladu Srbije mislio, majku mu? Jel na onu koju će konačno formirati sa radikalima? U drugoj ga ne vidim... I jel to sad Tadić može da očekuje da ga stigne Amfilohijeva nedavno bačena kletva na sve koji prodaju Kosovo?

Dokle ćemo, dakle, slušati baljezganja političke "kurve del Koštunice" (deo Šešeljevog naslova, prim. aut.), koja veze sa mozgom nemaju? Dokle ćemo se zadovoljavati politikom "hleba i Kosova", pitam ja sebe.

-Do izbora, velim sebi, do izbora.

Dobra stvar u svemu je što je razum ipak dobio ovu rundu, 1:0 za normalne. E neka si ga Božo potpisao, ruke ti se pozlatile!